text stringclasses 10
values | mean_ocr float64 0.45 0.83 | std_ocr float64 0.15 0.26 | title stringclasses 7
values | date stringdate 1868-11-20 00:00:00 1918-01-14 00:00:00 | language listlengths 1 1 ⌀ | item_iiif_url stringclasses 10
values | multi_language bool 1
class | issue_uri stringclasses 10
values | id stringclasses 10
values | image imagewidth (px) 631 800 | download_status stringclasses 1
value | download_retries int64 0 0 | download_url stringclasses 10
values | segmentation_map imagewidth (px) 1 1 | num_instances int32 0 0 | scores listlengths 0 0 | category listlengths 0 0 | boxes listlengths 0 0 |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
720 BaMO OHe, Koin 33oynoxpe6jfcaBaiT oohob 6 Hame cBeTe XpHmhaH- ene Bepe, na no npHMepy Hauier CnacHTejBa a hm KajKeMO : Othč OnpOCTH h iV1 z. h ć B0 4T0 TKOpATB ! Ob& KBO XpHmhaH- cko pacnoaoaceibe noKa3ye HeacHO hcbhho fleTH&CKO cpn,e Hcny- H>eHO ayxoM Xphctobhm , 3Čor Tora iyhe 6jtaaceHe penn cbot CnacHTea>a: TaKOBHx ie u,apcTBO He6ecno, y kom he u,apcTBy jkhbhth 6ecKOHaHHO. OsaKBO ie XpHUihaHCKO pacnojoaceibe BeHHTH noTOK , Koin Hanaia, oacnb ^aBa h bo/jh n,ejio HOBeian- ctbo y HacToiehv h 6y^yhy cpehy, 3aT0 Tpeoa, fla ra hchhmo h c30b0m h fleaom ytbp^yiemo. Bpaho, caymaiMO r .iac hcthhc h ynpaBa.aiMO ce no cBeTJOCTH, a He no MpaKy ^yflCKe CTpacTH. HacToiaTea&H h ,pKBe 6HpaiTe h oocTaBJ&aiTe: flapoBirre, 3HauaiHe, 6eaa- 3JieHe, 6oro6oia3J&HBe cMHpeHe, yneHe, o6pa30BaHe, h peB- HOCHe HponoBeflHHKe caoBa 6oacHier, Koin 6 h CBecpflHo Ha- cToiaBaan, fla ce ^pyuiTBO XpiiiuhaHCKO H3Befle Ha npaBH nyT, Te #a ce THMe u,e. i B Hauier CnacHTejsa nocTiirHe. Eia- ctiipn npKBe bh HMaTe nocjia ca yHyTapn>ocTH HOBenaioM, — c flyxoM H>eroBHM, a Tai ce /jyx He Moace pa3BHTH h ycaBp- uihth 6e3 ^e^a onuiTer /3jxa — Bora. Bor ie hctohiihk CBaKor 6aara, Koie ce n,pnH ofl hctot hctohhhka, ajH Koid to 6.iaro aceau, Tai Tpe6a fla ie h >era ^ocToiaH ii Ha H>era HaaiiK, Kao uito caM Bor o tom roBopu: „ BH ahtž cbath riko j3z cb/atz TocnoA^ Korz bjujz." Bor ce Ha3HB.T>e OTu,eM, a bh ce aeroBH HacToiaTejtH 30- BeTe Oth,ii, ^aKae pa^HTe Kao otu,h ca noBepeiiHM BaM flyuiaMa, fla hx iipn ^pyaciiTe k ieflHoi CBeToi h HCTHHoi mhc.ih h tako npeTCTaBHTe Bory 11 CMe^o peKHeTe: ,,Ce a3z w a ^ th , ra?Ke aui A^A e Eorz," a Bor ja hm peKiie: „T^kobh^z e i^apcTBie h CHoe." Amhh. ^ C^o6o/ia xpHni!iaHCKa. IIpo3yaceH >e. HapaBCTBena cao^o^a caBecTH, nocae anocTOJCKor 306a, h y Teopnin h y npakthnii none Maao no Maao fla ce orpaHH- •laBa, na ce Ha noczeTKy 11 3aBC3a y MpTBaiKe 3aBeac ^&aie. | 0.574867 | 0.221073 | Pastir | 1868-11-20 | null | false | https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093761923 | https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093761923/$10 | success | 0 | 0 | [] | [] | [] | ||||
Бр. 12. — СТАРМЛАДИ — Стр. 91. глади! Благајнпк је дакле крао. Отпочео је красти од првог дана, и једног дана кад смо га после две године дапа ухватили, ја, Лаза Милошев и Љуба Стефановић, да је украо 10.000 круна — ми смо га онда по- звали да одмах новац врати а Марковић, књнговођа да то у књигама негде утутне, па ма морао пред 3.000 додати још једну цифру. Један љуоопитни члан Машице (ван да није једаи од два Луке): А што онда тог кућевног лопова нисте дали затворити, него сте га задржали и даље да краде. Љука ЈоциИ: Како сте затворили јед- ног сиротог послужитеља, који је проне- верио 100. круна — т. ј. мислим оног си- ромаха, који је због тога 3 месеца био за- творен, а не мислим господин послужитеља Душана, којег ви не смете да затворите и ако тај поштењаковић, којп је са 25 фор. плате, стекао 100.000 круна — и дан дањи није пријавио, Матици да он није још шта- лу илатио коју је Манојловић у његовом дворишту назидао а од ње направио кућу. Лаза Милошев, названи „Кајафа": Па, господо, ми смо се држали пословице, која лепо каже: Мале лопове вешају аве- лике пуштају. Ако смо оног сиротог по- служитеља, који се запио, те попио 100 круна матичиног новца дали осудити на 3 месеца, нисмо ваљда могли благајника који је украо био 10.000 круна — са по- служитељем у један ранг узети, на против ми смо то за част сматрали те њему и даље визите правили, јер нам је не само његово друштво, него и његова кеса по- требна била. 0 том вас може уверити мој мили покојник и жртва „ трговачко удру- жење" — и нека моја писма. 0 тога и др- жим да баш с тога што смо ми тог ло пова и после ухваћене крађе и даље задр- жали — да ми нисмо одговорни и да нпје право да ми за даљу крађу одговарамо, него би најпоштеније било да то српски народ плати, што рекао брат Ћирић! Либерали: Тако је. Нек народ плати! Народ је марва, шта зна он! Председник: На реду је избор чи- новника! Један Хомогени-. Ја држим господо, да они који су за крађу знали, па су ту тајну од скупштине умели сачувати да треба да се за „главне" бирају. Даље пред- лажем да послужитеља који је толико го- дина веран био бирамо за председника, а један бивши калфа да води књиге, а други калфпца прима новац, а могли би Мило- шевог, који је такођер бивши калфа иза- брати за потпредседника н онда је друштво округло, могли би „еснафско друштво - ' створити. Један иодреиаш : Ја предлажем .Љубо- мира Апића, за председника. Један глас: Ја предлажем нашег ува- женог мајстор бербера Перу. Један Карловчанин : А ја предлажем Тилдику! Један либерал: Боље онда нек оста- ну стари! Сви либерали: Тако је, живели стари! Лако ћемо за по милијона — ту је народ! Води он о нама бригу, неће он чиновнике матичине оставити на улици. — (Бајагн чиновници из Матице нису у стању друга места са својом спремом наћи — осим улпце!) Гласови: Живео Манојловпћ, живео Марковић! (Депутација одлази пред суд, и тражп од пстражног судије да Манојловића про- гласи за лудог и да им га преда. И сад молим вас замислите себп овакав свршетак. Манојловића износе на руке депутирци, поса|јују га у аутомобим, развију заставу на којој једино број 460.000 стоји, а који чврсто у руци држи цукер Лаза, а др. Ма- музиИ као шофер управља аутомобилом и таман они после посете у Манојловићевом винограду пред Матицу — да се сиђу — а они се сви изруче на једну гомилу, а у тим познати ђубретар дође да им „по- могне", да их све: у новосадско ђубре шчисти — а српски народ одахне душоји, прекрсти и хукне : Аман, кад си ме кур- талисао Боже ове невидовне беде, а за паре ћемо лако — ту је суд!) Тхзатили му м-зрак — Конштаблеру, ухапсите овог човека! — П1та је урадио? — Није ништа, ал' се прави луд! — Па то још није никакав разлог да га ухапсим. — То ннје, ал' можда је и он покрао какву касу, кад се прави луд! | 0.751964 | 0.185296 | Starmladi | 1911-10-19 | [
"sr"
] | false | https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093741899 | https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093741899/$3 | success | 0 | 0 | [] | [] | [] | ||||
4°9 — 1910 — 4x0 В. Преглед по болеетима и болницама. В О Л Н И Ц А Алексиначка Нишка Врањска Пиротска Свега . Пожешка Ужичка Ваљевска Лозничка Шабачка Свега . Београдска ....... Смедеревска Пожаревачка Свега . Крагујевачка Чачанска Крушевачка Краљевачка ...... Г. Милановачка Свега . Књажевачка Ћупријска Зајечарска Неготинска Свега Укупно ВИЛО ЈЕ ВОЛЕСНИКА ИЗ ГРУПЕ ВОЛЕСТИ Заразних и општих крвних Живчаног система Органа за дисање Органа за крвоток Органа за варење Органа за мокрење и полн. Венерични и сифилис. Ува Ока Кожних и подкожних Органа за кретање Механичке повреде Самоубиство и несрет. случај I Без одређене болести У 0 П Ш Т Е 1 2 1 4 175 17 88 26 128 8 32 7 32 47 15 34 — 45 654 22 10 1 13 2 6 — 1 4 11 1 1 72 36 — 23 — 13 — 3 7 — 4 — 1 1 88 233 17 121 28 156 10 41 14 33 55 26 37 — 47 818 18 18 20 6 2 — 2 — — 1 — — — 31 215 5 4 4 4 7 1 1 6 2 2 — 3 254 3 1 1 — — — — 5 11 4 —' 7 1 — — 1 ■ — — 1 — 1 — 2 24 267 — 19 5 6 4 11 1 1 8 2 3 ~ 5 332 63 5 70 21 100 14 69 47 49 44 18 22 41 563 1 2 — — — — - 3 12 1 11 — 5 — 5 — — — 1 3 — — 38 76 6 81 21 107 14 74 47 49 44 19 25 — 41 604 97 3 42 10 56 11 12 5 6 4 3 6 5 ~260 17 17 . ; 23 — 3 — — 1 _ 1 — — 62 5 __ 4 18 — 27 8 2 4 — 3 — — — — 1 — — 18 16 1 4 4 — 2 3 — — — — 1 — 31 143 4 69 14 101 13 21 5 6 5 3 9 — 5 398 15 6 _ 25 1 3 2 5 4 2 2 65 2 2 — — — — ; — — — — 4 23 39 8 55 7 17 8 6 19 1 7 7 197 7 — 6 1 11 — 4 — 1 — 1 — — 31 47 — 53 9 91 8 24 8 8 25 5 10 — 9 297 766 27 343 77 461 49 171 75 97 137 55 84 — 107 2449 ПРИМВДБА | 0.73656 | 0.261334 | Službeni vojni list | 1910-05-08 | [
"sr"
] | false | https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000095250469 | https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000095250469/$9 | success | 0 | 0 | [] | [] | [] | ||||
НАСТАВА И КУЛ1УГА 79 на нове жртве, које су неопходне за сваку реФорму. Али се свуда почиње да увиђа да страсне али годе речи не помажу ништа, те се ирилази стварности, рачуна се с придикама које постоје и после таквог хладнијег суђења увиђа се да и у данашњем стању има по нешто до- брога. Све старо уништити и онда створити друго — показује се све више као нецелисходно. Место тога, ради се на проширењу, побољ- шању, унанређењу онога, што већ постоји. Можда овај преокрет до- лази у добро време, а можда и не, тек се у педагошким круговима почиње већ с иронијом да говори о „нешшдној реФормној ларми". И оштре стреле сатире, којима су гађани заступници тако зване „старе школе," враћају се и погађају нападаче, вели наведени нисац 1 . Због те „реакције" бојати се да и ог.равдани захтеви не остану неостваренн. Најновији покрет тежи за споразумом, „изравнањем" супротних мишљења, захтева, предлога. Заступници његови у Швајцарској и дру- гим земљама захтевају да васпитач никако не жртвује срећну садат- њост детета ради неизвесне будућности. Нека дете учи само оно што према својим урођеним и стеченим особинама и подобностима мало може да схвати. Избор градива, који се обзире на доцнији позив ва- спитаников или на систематичну обраду једног научног предмета, по- грешан је. Погрешан је и уобичајени начин учења: дете не треба само пасивно да прима и у најбољем случају да ионавља, што је научило; чак оно треба и само да прерађује, преживљује градиво за учење. Због тога учењем мора сам себи поставити задатак и сам тражити пут ка циљу. Хоће ли и на који ће начин он дати израза својим доживља- јима, сиоредна је ствар; моделовање, писаљка, кичица, иокрет, изго- варање, певана или писана реч, стоје му на расположењу. Са пуно одрицања одступа учитељ; ранији вођа постаје слуга, који гледа да се што је могућно брже учини излишним. Школска дисциплина от- пада: човек будућности треба у слободи за слободу да буде васпитан. 2 Цео овај значајан реФормни покрет не наилази у Швајцарској на велико одушевљење као нпр. у Француској. Швајцарски недагози верују (они можда с иравом) да се учитељство наших дана часно труди да све наведене захтеве оствари и да то мора признати сваки ко није засленљен својим нредрасудама. Оно се не само нрема својим снагама «тара за телесно напредовање својих ученика, него се сада више и боље но раније обзире на њихову особитост, на њихове потребе и права, а особито при обради наставних метода и планова. Васпитач зна данас да васпитањем учи само оно што хо&е; зато га у свакој нрилици подстиче на питања, покушаје, хотење и поступање. И школску ди- сциплину оставља он, кад год је могућио, разреду. Али нотпуну слободу у кретању педагози у Швајцарској (где. уосталом, свет изгледа — < *■ 1 Јаћгћисћ, 1908. 1 Јаћгћисћ, 1909. | 0.690346 | 0.18549 | Prosvetni glasnik | 1913-01-01 | [
"sr"
] | false | https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093758063 | https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093758063/$96 | success | 0 | 0 | [] | [] | [] | ||||
777 RVMiipj, Bek y flyxy h Ha ne6y. TaKBHM HainHOM CBa Baca- OHa npoMeHvie anu,e CBoie. Bor ieflHHH, Kora He3Haijaine hh npeMyflpocT eanucKa, hh HaMHTaHOCT paBHHCKa, OTKpHBa ce cafla h nainpocTuieM pa3y:viy h nacTHpHMa bht .ieieMCKHM: Oh CTyna TaKO pehn, y npBaoiH>a npaBa CBoia. EberoBo HMe caa- bh ce cafl CByfla, H.ecoBa cayac6a cayacn ce uo H,eaoMe CBeTy. Ebo npBe paflocTH, npnor 6aara, Koie ^ ohoch HaM po- |eae xphctobo ! ebo npbe h 3hahaine paflocTH, Koiy npecpeha h He6o, u 3emjba, h an^ejiii h uemeinu. n. /^pyra pa^ocT Koiy naM sohoch poijeHe Xphctobo, to ie inro HaM ^ ohoch jiiup na seMJ &h. C.iaea eo euiunux Eorj u na 3eMJbU MUp. Ho 3ap r rora Miipa Heoeuie npe Ha seM .TbH ? 3ap He6exy CBH IiapOflH HOKOpeHH CKHHTpy pHMCKOM. Te nOfl 3KeJBe3HOM pyKOM CBoinx ^ecnoTa, hyTaiyhn Horaaxy Tpne^BHBO , iapaM oxo3hx B-ia^HKa 3eMa.tcKHX ? 3ap He6eme h caMH Phm nocae rpp ,HHx HeMHpa rpal)aHCKHX — Koiu onycTOHiaBaiue 3iiflOBe H.e- roBe, caao H3riianaKe no CBHMa ocTpBHMa h nycTHH >aMa, ny- nehH EBporiy h A3Hiy ca KpB^y cvrpa^aHa CBoinx, — 3ap He6euie, BeaHMO, h caMii OBai Phm, Beh ce o ^Mopuo 03 y5Kaca CBiiiy obhx Hepe ^a 11 no6yna, h cie #HHMBiUH ce y ioflHy BaacT IJe3apa, CTBopno y poncTBy TaKOBOMe Mup , KaKBHM ce nuie Morao Hac.ialjaBaTH hh y BpeMe cao^o^e? T^a, BacHona 6eme Mupna , cnoKoiHa. . Ho Tai Mup , Tai noKoi 6eine aaacaH, cno^BauiaH. ^byflH vflajBeim op, Boca , npe- flaiiH y Hapyue cBoie CTpacTH, CBoiux rpeuiHiix 3Ke.TBa . h pa3- BpaTiiiix HaKJOHOcTH, HeMoraxy Hahn MHpa, — iep ra Tpa- acHBie y caMOM n3Bopy csora HecnoKoicTBa h 3a6jyfle. ®hso- co-3?Hia y3HMame na ce Ty 6pnry; ho OHa ftOHocaine jBy#Ma TeK ueKO MarHOBeuo j3^pHcaiBe 0# CTpacTH, a.iH oneT ocTa- B .Tbaiue ia$ h 3apa3y y cpuj 7 . To 6euie Miip oxoaocTii, na^y- tocth ; to 6eiue tiOKpHBa i i, Koin yKpamaBaiue cno^bauiHOCT , h | 0.594673 | 0.213845 | Pastir | 1868-12-20 | null | false | https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093761931 | https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093761931/$7 | success | 0 | 0 | [] | [] | [] | ||||
Увек су бољи затворени извори, чесме, него отворени бунари и кладенци. Околину чесме и бунара калдрмисати и осигурати од спољних загађивања. Код исправних и чистих извора и бунара поставити стражара, чија ће дужност бити да води рачуна о чистоћи и реду при за- хватању воде. Неисправне и нечисте бунаре заковати, а изворе затрпати земљом. Где год је могуће постављати абисниске (нортонове) бунаре, који једино дају чисту и здраву воду. Где год постоји сумња у исправност воде по- требан је бактериолошки преглед воде. б) Нужници не смеју бити близу бунара и извора. Нужда се не сме вршити на површини земље или у води која отиче, већ искључиво у нарочито ископане рупе, пољске нужнике или у нарочито ископане и саграђене нужнике. Нужници се морају свакога дана посипати кречним млеком или црним карболом. Ако се нема при руци никакво дрзинфекционо средство, онда наредити да сваки војник по свршеној нужди затрпа свој измет земљом, која је изба- чена приликом копања нужника. Тога ради по- бости неколико ашовчића у земљу код пољског нужника и поставити једног стражара који ће опомињати војнике дасваки по свршеној нужди поспе земљом свој измет. Поред земље може се за посипање нужника употребљавати и пепео из војничких кујни, чега има увек у војничким логорима. Нарочито пажњу обратитина уништа- вање мува, које преносе заразу. Издаће се нарочити упут за дезинфекцију нужника и уништавање мува као главних пре- носилаца заразе. в) Болесници од срдобоље морају бити из- двојени од осталих болесника. Они не смеју да се шаљу у своје јединице, док им се бар два пута у међувремену од једне недеље при бакте- риолошкоме прегледу измета не констатује да немају клица. Рубље болесника од дизентерије има се пре кувања дезинфиковати у раствору карбола, лизола или сублимата. После дезин- фекције рубље треба добро прокувати па по- том сапуном опрати. г) Кад се појави зараза срдобоље треба од- мах наћи и уништити извор заразе. Ако је за- раза општа и њено ширење брзо, онда је нај- већа вероватноћа да је извор зарази у води и храни. Појединачни случајеви оболења говоре да је узрок заразе клицоноша т. ј. реконвалес- ценат, који у свом измету има још клице болести. Сваки сумњив болесник на дизентерију има се одмах упутити у болницу, а његове другове из шатора задржати у амбуланти на посма- трање. Нарочиту пажњу обратити на куваре и њихове помагаче, за које се не смеју одређи- вати војници који су боловали од дизентерије или су са болесницима били у додиру. За време епидемије од срдобоље сваки про- лив треба сматрати сумњив на срдобољу и такве болеснике одмах из трупе издвајати. Трупни лекари дужни су пријавити први случај дизентерије у својој јединици команданту свога пука као и референту санитета. Дивизиски референти санитета дужни су у сваком пријављеноме случају извршити инс- пекцију извора и вода у реону своје дивизије и у исто време предузети све побројане профи- лактичне мере. При појави заразе тражити одмах бактериолошки преглед вода за пиће. Извођење мера предохране као и успешан рад на сузбијању дизентерије може се постићи само заједничким радом целокупнога санитет- скога особља, официра, подофицира и самих војника, јер је лична чистоћа и умереност у храни толико исто важна као и све профилак- тичне заштитне мере, које се овим наређењем препоручују. | 0.770648 | 0.150994 | Službeni vojni list | 1918-01-14 | [
"sr"
] | false | https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000095256456 | https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000095256456/$6 | success | 0 | 0 | [] | [] | [] | ||||
Савезнична Номференц^Ја — нарач ти из^ештжј — У споразуму са француском владом бел- гијска влада је узела мницијагиву да организује једиу савезничку конференцију у Паризу у ци- љу исиитмвања професионалног васпиташа и пи- тања која занимају ратне кнвалиде. Због тешкоћа које постоје у саобраћајним везама изиеђу иојединих савезничких земаља, француско белгијски одбор овога } дружења ре - шао је да одложи отварање оае конференције за 25, април, које је иеаче било заказано за 15. фебруар. Позваге владе разних земаља одредиле су своје делегате који ће амати на их представљају на овој конференцији. Али потребно је напоме- кути, да се овај позив односи исто тако и на све саецијалисте којк се баве нитањима, која ће бити претресана на помеиутој конференцији. Пре- ма тоие, гореименовани одбор позива усрдно ове да у приватном својсгву учесгвују на конгресу. Душав Пури& Ма <е војску Пурићу Душане По пушчану цаку и пламену, По крваву Мачкову Камену, Кршне момке, кршне Ужичане, Бор до бора са зисокнх гора. Жава леса заклони небеса, Олуј хучни све поед собом смрви; У ужасу н рођсно ј крвк Избодена глезаху телеса Страшну ниску у помамну вриску. И каЈЈ, бура захукгала стаде И чете се дочепаше врха, Упорнн се нецријатељ скрха, Онда силни ГЈурик Душан паде Увек први, »ас у чксгој крви. Шиласав ЈвдиЂ Доћи ку.... Сени 1ил. Миљкови1»а Кад мржње нестане, кад земља крв осуши. жад топ ућути и прасак пушке престане, кац се кан иагуби и тихо се ноћ спустн, из голог крша јсдног где се вечиго одмарам — ал' само кроз ноћ нечујно, — доћи ћу у тебе, рођено место моје. Укочен поглед тражиће кућу моју а лк- дено тело тражи&е топле груди мајчане — И без суза, без бола, без осећања, слушаћу мај- пнну добродоимицу, ал' баћу поносан... Мајко моја, на прагу куће чекај ме, доћи ћу..,. Син хвој долази, опрости, ал само у ноћи кад свет спава, носећи укочевом руком свегиљ- ку слободе. И ти ћеш у заман у њему тражиги живота, у заман ћеш у његовнм исгшјеним очн- ма тражиш сјај скновље љубавн —- ја немам више нишха, све сам, мати, жагубио у путу за отаџбину. Твој син долазн са далеког пута на која си га ти упутнла из загрљаја свог тамо где се и последњн дах даје за идеју слободе. — Твој син долази без даха, али поиосан, јер до- лази са поља части где се гинуло и иадало за Крал.а и Огаџбину, — долази са поља где се живот сеје да никне слобода. Мати моја, ти чекај, син ће твој доћи, адн чекај без суза, без бола, без туге — он ће доћи... Оче мој, кроз ноћ тиху, не виђено преко голих брда, кроз густу гору, преко пустих по- ља жури се син твој, и он ће доћи, ти чекај..., Он се жури, и док ноћ траје на твојим сгарач- ким грудима положиће измучено тело своје и његова укочена уста нричаће ти о крвавом боју, о славном дану једном. Причаће ти о месгу једном где су се чуда стварала, где се с љубав- л,у умирало, где срца дрхте, где нада напред гони... Где се кршни камен с небом разговара* идс друг до друга лежи и о вечној слави сања, где се живот гасн да сија слобода. И ти, оче мој, чекај, —- без суза, без бола, без туге, ал' с покосом чекај, син ће твој доћи..«. Драга моја, чекај ме, ја ћу доћи.... Кроз ноћ тиху кад месец са ззездом говори, док роса цвеће љуби, у чежњи твоје љуоава чекај ме к ја ћу доћи. — Чекај ме на истом месту, одакле си ме испратила. И кад у врту том кроз тиху ноћ, занета илузијом наде, о-етиш тихо шушта- ње бокора ружа, кроз њега долааим ја. И док ноћ гако полако чезне, наслоњена твоја главз на иојим хладним грудима узаман ће тражити топлога даха, — уста ти моја кеће шапутати о љубави..... Узаман ћеш тражити т осетиш дрх- тање срца, на мојим грудима видећеш само траг једне ране, — она је уаиштила све. | 0.446735 | 0.188695 | Ratni dnevnik | 1917-02-28 | [
"sr"
] | false | https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093742342 | https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093742342/$3 | success | 0 | 0 | [] | [] | [] | ||||
— 140 — так почео ницати. У своје време извршио сам побијање притака — тачкање. Сејање сам извршио 10. фебруара. Све је семе никло до 20. фебруара. Грашак је пветао око 1. априла а стасао за бербу 15. априла. Две сорте семена за овај опит набавио сам из семенарске радње Наа§е 8. ЗсћгтсИ из Ерфурта. Једна сорта (Висћзђаит Л г » I) беше од 20 с.м. висине а друга (Б1ск8оп8 Мћез1е) од 50 с.м. висине. Обе сорте показале су се као врло добре, и дале су око 90 кгр. грашка у махунама из ових шест јарчића. Од овог истог семена опробао сам производњу и у топлој леји, у којој стиже за бербу на 15 дана ра- није. Разуме се да је и сетва у топлој леји раније извршена. Дакле, који хоће да произведе рани грашак, нека' покуша овај начин, који није ни скуп ни тежак и који, што је најглавније, може сваки да изведе па и онај по- љопривредник који се никад није бавио баштованлуком. Љуб. Стјепановик РАНКЕ ШЉИВЕ. Једна арапска пословица вели: „чије скупо само оно што је лијепо, него и оно, чега мало има!" Па заиста, ако и за кога, оно за нас пољопривреднике ово особито вриједи. — Свима нам је добро познато, да је особито од воћа, поврћа и грожђа најскупље оно, које најраније дође на пијацу, И мало пажљив посматрач могао је примјетити, да код нас — узмимо н. пр. — шљива дође сирова скоро сва у исто ври- јеме на пијацу а кашње само придолази док траје се- зона. Ушљед тога што је у један исти мах буде много, спане јој и цијена. Према томе ту дакле не може бити ни говора о каквој изразито раној шљиви, као н. пр. код грожђа. (Рани плави Бургундац, разне од- лике Шасла, Португизер и др.) | 0.781241 | 0.155864 | Težak | 1912-03-01 | [
"sr"
] | false | https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093452165 | https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093452165/$14 | success | 0 | 0 | [] | [] | [] | ||||
дана, ади ватра наших батервја одбацила их је у њиховв ровове. Сви доцнији покушаји нротиваика да предузме противнапад, биаи су одбијеаи ватром наше артилерије и пешадије. На Стоходу, у обзасти Заречја и Бере8- нице, непријатељ нас је напао синоћ око 9 часовЈк у вече, али је био одбнјен. Јуче у об- ласги Ворохти—Татаров, на путу од Дедатина за Мармарош Сигет, заробили смо 5 офидира, од којих је један комаздант батаљона, и 483 војника и вапдешли 3 топа и 4 митраљева. На Карпатима падају кише и снег. Напомена. — У периоду од 7.—8. јула заробили смо 370 официра, од којих је 1 ђе- нерал, 1 пуковник и 13.700 војника, вапле- нили смо 10 тоаова, што свега износи са за- робљенмцима спомеиутим у јучерашњем јутар- њем иввештају 26.—27.000 ваједно с офи- цирима, са 40 топова. Петроград, 11. јула Петроградска Телеграфска Агенција еаоп- штава: На ришком крилу наше су трупе про- дрле на многим местима у непријатељеке ро- вове на првој линији. Заро 5или смо јуче 300 офицвра и 12.000 војника. Лондон, 11, јула Јављ&ју из Петрограда енглеским листо- вима да је генерал Куропаткин, који напада на северном фронту, наступио за 13 км. у току једнога дана. ИТАЛИЈАНСКО ВОЈИШТБ Рим, 11. јула Званичан извештај. — У долини Чја и Чизмоне заробили смо 253 војника, 9 офицнра и вапленили неколвко митраљеза. У долини Секстен посели емо врх Елсер на 2669 ме- тара над »орском површином. На Сочи интен- вивнија артилериска активновт. Рим, 11. јула Званичан извештај. — У долини Лагарина артилерија је била веома активна на једнбј и на другој страни. Непријатељ је бомбардовао Ала, причинивши штете болници. На линији Позина, на висоравни Сете Ксмуни притисак наше пешадије се нојачао и ми смо наступмли на падинама Монте Целио, где су наши Вер- саљери сјајно освојили неколико непријатељ ских ровова, заробивши 120 војника с једним митраљезом. У Доломвтима, у долини Чизмоне, отели смо снажне неаријатељсЕе радове на Монте Каваланца, заробивши 143 војника од којих 3 официра и запленивши 2 топа, неко- лико бацача мина као и велику кодичину оружја и муннције. На осталом фронту ништа норо није се догодело. АЗИЈСКО ВОЈИШТЕ Петроград, 10. јула Кавкаски фронт: У црноморском приморју наше су трпе освојиле посде борбе варош Фол и знатно наступиле јужно од те тачке. Ту смо заробили много војника и зааленили једну свету, зелену заставу нередовних турских чета. У басену реке Јешилирмак Мершена, у правцу Ерзинпана, наше су трупе прешле западни Еу- фрат у области мосча Кетир Гери. На правцу Мосула, источно од области Ревандуза, наше се трупе боре противу значајних турсквх снага. Петроград, 11. јула Вечерњи званичан извештај. — Кавкаски фронт; Наша се офансива н&гтавља. Према нах- надним извештајима, приликом з&узећа вароши Гујумушхана, запленили смо 6 топова а не 2 као што је било јављено Западно од те ва- роши, заробвли смо јуче на висовима Бала- бандалари 200 турских војника и запленали смо прилично војничкв опреме. На правцу Баг- дада чарке између патрола и Курда. Каиро, 12. јула Јавља се ва једну жестоку битку код Ме- дине, где су опседнути Турци покушали један испад, који није успео. Њихови губитци из- носе 2.500 мртзих и рањених док је Шериф изгубио само 600. Запленили смо велику ко- личину оружја и другог ратног материјала. Шерифов син Абдула опса^ује варош Таиф чија је посада готова да се преда. РАЗНБ ВЕСТИ Женева, 12. јула Депеше из Мађареке јављају да држање ма- ^арске народне странке ,,Јарули" изазива за- бринутост у Немачкој. Изгледа да чланови те партије раде на закључењу сепаратног мира са Русијом. | 0.619628 | 0.189524 | Ratni dnevnik | 1916-07-12 | [
"sr"
] | false | https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093742482 | https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093742482/$2 | success | 0 | 0 | [] | [] | [] | ||||
Год. VIII. СРПСКО КОЛО Стр. 5. Кад Живот. сељак сеје и када оре земљу, он не видц ништа више осим семе, волове и бразде. Природа у тишини изврши своје чудо, — и полегавши по своме ралу, он чека своју жетву. Кад његова жена, враћајући се пред ноћ из поља у своју колибу, рекне му: „Ја сам затруднела" — онда тај сељак и сеј.чч чека своје дете. А кад види да смрт хоће да му уграби старога оца, он седне поред његове постеље, и чека на смрт. А шта знамо још?... Је ли у људском животу пронашла ишта више људска мудрост? Кажу, да је та мудрост корачала кроз ши- року васељену, и ево пет хиљада година да уза- луд непрестано тражи. „Тежак* Превео с француског Жих. Д. Шплинковић. Широм Српства и Словенства. Уз слику. У данашњем броју донашамо слику надзорног одбора Савеза Срп. Земљ. Задруга у Србији. У Србији има за- друга преко 800. Почели су их тамо оснивати 1894 године, на три године прије него ми. Задруге у Србији лијепо напредују. Подупи- ре их држава, али та би потпора требала да буде и већа. Држава је дала задругама зајам од 100 хиљада динара без инте- реса. Но та би потпора морала бити и већа, па да задруге још успешније пораде на економском придизањутамошњегсрп- ског народа. И тамо задру- ге држе сваке године кон- грес свој, који траје по 2 до 3 дана. Како смо већ ја- вили, држе га и ове годи- не у граду ЈТесковцу. Желимо браћи задругарима у Србији највеће успехе. Надзорни одбор главног Савеза земљ. задруга. 0з народа. 0 просвјети нашег српског ратара. У колико моје око може допријети у шире слојеве народа српскога, можем сваком згодом примијетити, како се све више и више буди нека нова струја у народу, која се односи на наро- дну свијест. И ту ми је баш дошла згода да прогово- рим о нашој сусједној браћи Перјасичанима. Могу се сјећати прије пет шест година какова је била свијест Србина ратара у истој опћини Перјасици, а какова данас. Данашња свијест Србина ратара у истој опћини надма- шује посве високо ону Србина ратара, коју је имао прије пет шест година. Али питам браћу нашу Перјасичане: чија је то највећа заслуга, да није можда госп. трговца „Перице оМапса". Браћо, ако се не варам, могу слободно да ре- чем, и уван сам да ћете ми одобрити, што ћу рећи: једина је то заслуга вашег пре- вриједног и пречасног госп. пароха оца Гаје. У другом реду што имате опет вриједног учитеља у Горњем Полоју Милоша Здјелара, кога су наши душмани премјесгили из Дуњака к вама. Наш покојни Павел мислио је, да ће нама штету с тим нанијети, што га је премје- стио из питомог Дуњака у забитно мјесто. Тако баш и треба, да овако вриједне учитеље српске бацају међу нас, који живимо у забит- ним мјестима, да наш народ жељан добрих на- ука и савјета осви јесте. Није многи Ср- бин ратар крив, што он сиромах није на- ображен као што су други народи. Наши дједови да су имали наше дана- шње школе, и да су имали овакве наро- дне борце и народне људе, били би као и ми данас. И наши су дједови даровити би- ли као и ми данас, али су онда била друга времена. Њима ниЈе могуће било до- ћи до високих наука као што данас могу наши Срби доћи, који су богатих родитеља. Али ако и ми сиромашни ратари хоћемо и имамо чврсту вољу до науке и љубави према себи и свом народу, можемо ипак нешто на- учити, што нам је најпотребније у животу. Та нас школа данас баш пуно не кошта. Та школа је добра књига и новине, а особито наше „Срп- ско Коло". Оно је постало прави учитељ на- ших ратара. Тако на дан пророка Илије ишао сам у Перјасицу на збор. Идући путем, видим Савјетујте своје рођаке и пријатеље да купују и читају овај лист. | 0.831268 | 0.156501 | Srpsko kolo | 1910-08-12 | [
"sr"
] | false | https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093740822 | https://www.europeana.eu/item/9200339/BibliographicResource_3000093740822/$5 | success | 0 | 0 | [] | [] | [] |
Image Segmentation: Photograph using SAM3
This dataset contains semantic segmentation maps for photograph segmented in images from davanstrien/newspapers-with-images-after-photography using Meta's SAM3.
Generated using: uv-scripts/sam3 segmentation script
Statistics
- Objects Segmented: photograph
- Total Instances: 0
- Images with Detections: 0 / 10 (0.0%)
- Average Instances per Image: 0.00
- Output Format: semantic-mask
Processing Details
- Source Dataset: davanstrien/newspapers-with-images-after-photography
- Model: facebook/sam3
- Processing Date: 2026-03-30 15:54 UTC
- Processing Time: 0.3 minutes
- Confidence Threshold: 0.3
- Mask Threshold: 0.5
- Includes Bounding Boxes: Yes
Reproduction
uv run https://huggingface.co/datasets/uv-scripts/sam3/raw/main/segment-objects.py \
davanstrien/newspapers-with-images-after-photography \
<output-dataset> \
--class-name photograph \
--output-format semantic-mask \
--confidence-threshold 0.3 \
--mask-threshold 0.5 --include-boxes
Generated with UV Scripts
- Downloads last month
- -